Propolis – Lider u preventivi

Propolis je poznat kao „pčelinji lepak“. Obično je to gumasta, lepljiva, smolasta materija braon boje koju pčele skupljaju sa lepljivih pupoljaka drveća, donose u košnicu i koriste za oblaganje unutrašnjih zidova košnica, zatvaranje pukotina, reparaciju oštećenog saća i ponekad za oblaganje predmeta koji ne mogu biti uklonjeni iz saća jer su preveliki za pčele higijeničarke. Izuzetno je značajno korišćenje propolisa za premazivanje ćelija saća sa ciljem sterilizacije, naročito neposredno pre nego što matica treba da polaže jaja. Drugim rečima, pčele koriste propolis kao sveprisutno sredstvo za zatvaranje, oblaganje, ojačavanje, konzerviranje i to unutar košnice i oko ulaza. Naziv propolis dat je upravo na osnovu činjenice da pčele koriste propolis za izgradnju ulaza u košnicu, odnosno potiče od grčkih reči pro – što znači – pre, ispred i polis – grad.

Zbog antimikrobnih svojstava propolis je važan sastavni deo kompletnog odbrambenog mehanizma “hemijske borbe” unutar košnice koji ima ulogu u suzbijanju kontaminacije i najezde patogenih organizama. Zahvaljujući propolisu, odnosno njegovim antiseptičnim, bakteriostatičnim i antitoksičnim svojstvima, unutrašnjost košnice predstavlja najsterilniju poznatu sredinu u prirodi.

Topole predstavljaju glavni izvor propolisa u istočnoj Evropi i verovatno svuda gde su česte vrste ovog brojnog roda. U zavisnosti od toga koje su biljke na raspolaganju, pčele sakupljaju različite biljne materije uključujući i smole sa borova i drugih četinara. Pošto je propolis mešavina lokalno raspoloživih biljnih izlučevina, logično je da postoje razlike u njegovom sastavu i osobinama od društva do društva i od lokaliteta do lokaliteta. Iznenađujući su podaci nekih autora po kojima je sastav propolisa iz različitih izvora zapanjujuće sličan, što može da odražava osnovnu sličnost raspoloživih biljnih smola ili možda ukazuje na to da pčele nekako prepoznaju i biraju smole sličnog sastava. U propolisu se nalaze i sekreti pljuvačnih žlezda pčela, mineralne materije (gvožđe, bakar, aluminijum, cink) i mikroelementi (kobalt, stroncijum, silicijum, vanadijum), a bogat je i vitaminima.

Propolis sadrži preko 200 komponenti, 22 minerala i 7 vitamina. Glavne komponente propolisa su: flavonoidi, amino kiseline, 10-HDA (10-hidroksi-2-decenoična kiselina) 7,2%, terpeni, terpenoidi, kafeična kiselina, fenilestar kafeične kiseline, artepilin C, alkoholi, ketoni, polifenoli, heteroaromatska jedinjenja, ugljeni hidrati i dr.

Istraživanja i bogata praksa u primeni propolisa ukazuju na moguću upotrebu propolisa u lečenju složenih bolesti prouzrokovanih stresnim i toksičnim uticajima koji slabe imunski sistem ljudi i životinja i čine ih podložnijim mnogim infektivnim bolestima, kao i pojavi tumora. Klinička lečenja različitih kožnih bolesti (akne, ekcem, opekotine, psorijaza, seboreja i druge), bolesti disajnog aparata (tonzilitisa, faringitisa, rinitisa, astme), te različitih zapaljenskih procesa (ginekološki-problemi grlića, i orl otitis) propolisom, daju potvrdu njemu kao moćnom lekovitom sredstvu.

Osim što ima antibakterijski i antivirusni učinak, propolis deluje sinergistički s nekim antibioticima i pojačava bakteriostatski učinak antibiotika. Flavonoidi su komponente propolisa kao najsnažniji antioksidansi i njima se pripisuje uspešno učešće u lečenju hroničnih bolesti prouzrokovanih oksidativnim stresom, na primer: ateroskleroza, reumatoidni artritis, tumor, diabetes, zapaljenske bolesti creva, bolesti koronarnih sudova srca i sudovnog sistema (fragilnost kapilara, hronična venska insuficijencija, ateroskleroza, varikozni sindrom vena, hemoroidi), neurodegenerativne bolesti (multipla skleroza), bolesti respiratornog trakta (bronhitis, astma), očne bolesti (glaukom, retinopatija, katarakta, noćno slepilo, oštećenje žute mrlje), imunodeficijencije i druge. Antioksidativni potencijal u vidu mnogobrojnih bioflavonoida, stavlja ga u službu i kardiovaskularnog protektora i zaštitnika digestivnog trakta pri varenju i rešavanju, čak problema gastritisa i čira želuca i dvanaestopalačnog creva, pogotovo kod pozitivnog nalaza Helikobactera pylori. Efekti u zaštiti urogenitalnog aparata i prostate kod muškaraca su zapaženi.

I drugi propolisni sastojci pokazuju veliku raznolikost bioloških i farmakoloških dejstava. Flavon pinocembrin deluje na brojne bakterije, gljivice i plesni i on je zajedno sa galanginom, 3-acetil pinobanksinom i kafeinskom i ferulinskom kiselinom verovatno odgovoran za mnoge biološke aktivnosti propolisa. Kvercetin je flavon propolisa sa antivirusnim dejstvom i poseduje sposobnost ojačavanja kapilara kod ljudi. Ostali flavoni i flavanoni propolisa pokazuju antiinflamatorno dejstvo, lokalno anestetično i spazmolitičko dejstvo (inhibiraju kontrakcija glatkih mišića u digestivnom sistemu).

Fenoli propolisa pokazuju različite aktivnosti: kafeinska kiselina ima antiinflamatorno dejstvo, fenetil estar kafeinske kiseline selektivno inhibira tumorske ćelije melanoma i karcinoma, dok pterostilben pokazuje antidijabetsko dejstvo. Kafeinska kiselina, luteolin i kvercetin takođe pokazuju antivirusno dejstvo protiv virusa herpesa za koji je poznato da se teško suzbija. Za flavonoide je poznato da imaju sposobnost da pomognu u lečenju stomačnih čireva, zatim kod plućnih bolesnika i imaju ključnu ulogu u ojačavanju kapilara, a zajedno sa vitaminom C nephodni su u prevenciji skorbuta. Naročito je značajna njegova primena u stomatologiji kao antibiotik i antiseptik: u lečenju apscesa, afti, krvavljenja i oboljenja desni, ali i u saniranju bolnih stanja nakon stomatoloških intervencija. Propolis se koristi i za tretiranje gljivica Candida albicans u ustima, ali i za suzbijanje neprijatnog daha.

Propolis kao antibakterijsko sredstvo, ima jako dejstvo prema patogenom agensu Američke truleži – bakteriji Paenibaccilus larvae. Brojna novija istraživanja dokazuju dejstvo propolisa i na druge bakterije, npr. na Staphylococcus aureus koja je čest uzročnik infekcija gornjih disajnih puteva, što je verovatno jedan od razloga njegove izuzetno popularne primene kod upala sluzokože usta i ždrela. Danas postoji veliki broj dokaza o sposobnosti propolisa da pomogne u lečenju različitih bolesti i stanja uključujući prehlade, kožne promene (akne, ekceme, rane), stomačne čireve, opekotine, hemoroide…

Pozitivno dejstvo propolisa na imuni sistem je potpuno, jer njegova primena nije praćena sporednim negativnim efektima koji se javljaju pri primeni mnogih sintetskih lekova. Dugo se već smatra da propolis pomaže leukocitima u fagocitozi bakterija i drugih štetnih čestica. Savremena istraživanja ne samo da su potvrdila od davnina poznata dejstva propolisa, već su otkrila da propolis može da uspori ili čak potpuno zaustavi rast različitih tipova ćelija kancera kod ljudi. U in vitro  eksperimentima sprovedenim 1995 uočeno je da propolis povećava osetljivost ćelija tumora na dejstvo odbrambenih činilaca organizma – ćelija makrofagno-monocitnog sistema i citotoksičnih materija koje one oslobađaju. Autori eksperimenta smatraju da pomenuti uticaj može predstavljati jedan od mehanizama kojim propolis ostvaruje antikancerogeno dejstvo.

Očigledna anestetička sposobnost propolisa može biti razlog što je u tako velikom broju saopštenja izloženo povoljno dejstvo propolisa na oboljena grla i desni. Propolis ima sposobnost čišćenja slobodnih radikala čime štiti lipide i druga jedinjenja (vit C) od oksidacije, uništavanja i kvarenja.

Popesković i sar. (1977) daju pretpostavku da propolis može aktivno delovati na sastav gasova u mikroklimi košnice. Na moguću mikroklimatsku ulogu propolisa u pčelinjoj zajednici ukazuje činjenica da su praktično sve površine unutar košnice premazane tankim slojem propolisa. Znatno duže vreme opstanka pčela u prisustvu propolisa u odnosu na pčele u komorama bez propolisa predstavlja podatak koji jasno ukazuje da je mešavina gasova u komorama koje su obložene propolisom znatno povoljnija za disanje.

Propolis poseduje široki spektar aktivnosti: antibiotsku, antivirusnu, antigljivičnu, antiupalnu, antioksidativnu, lokalno anestetičku, antitoksičnu, antikancersku i imunostimulatornu.

Pored ovih aktivnosti propolis ubrzava osteogenetske procese, stimuliše neke enzimske aktivnosti i poseduje regenerativni učinak na tkiva.

Važno je znati da se u nekim slučajevima javlja preosetljivost na propolis. Glavni simptomi alergije na propolis su kontaktni dermatitisi koje uzrokuju prvenstveno 3-metil-2-butenil kafeat i feniletil kafeat. Uopšteno, propolis nije štetan, ali pri upotrebi propolisa treba biti oprezan i, kao i kod svakog lekovitog sredstva, voditi računa o koncentraciji koja se koristi. Kod nejasnih anamneza o postojećoj alergiji korisno je konzumirati veoma male količine radi provere, a moguće je sprovoditi i kure desenzibilizacije u dužem vremenu sa izrazito malim porcijama preparata i pod kontrolom lekara-apiterapeuta.

Kombinovanje ekstrakta propolisa sa ekstraktima lekovitog bilja harmonizuje sastav i čini ga podesnim za duže profilaktičke i terapijske šeme.

Problem upotrebe propolisa u medicini je svakako varijabilnost njegovih komponenti obzirom na različita geografska područja i različite flore u različitim regionima, kao i nemogućnost standardizacije proizvoda koji je bogat i kompleksan.

Dobre osobine propolisa kao potpunog proizvoda preparata su:

• mikroorganizmi ne mogu da razviju rezistencija (otpornost) na propolis
• preosetljivost ljudi na propolis vrlo je mala
• celishodan odnos svih sastojaka u propolisu
• ni dugotrajna upotreba ne narušava crevnu mikrofloru
• gotovo da nema negativnog uticaja na organizam, osim retkih pojava nadražaja kože
• ne može se veštački proizvesti.

Način primene propolisa:

• spoljašnja primena
• elektroforeza
• unošenje pomoću ultrazvuka
• aerosolna inhalacija
• parna inhalacija
• termalna inhalacija
• lokalna termalna aplikacija
• oralno

Zeleni talas, koji je zapljusnuo mnogo bogatije zemlje nego što je naša upravo pokazuje u kakvom pravcu se odvija inicijativa za povratak prirodnim supstancama, ne samo u ishrani, nego i u lečenju. Veliki značaj se opravdano pridaje preventivi, jer je nesporno da se upravo bolesti koje dominiraju u ljudskoj patologiji (kardiovaskularne i maligne bolesti) zaista mogu uspešno prevenirati. Samim tim raste i obaveza pojedinca za bolju organizaciju života, navika, ishrane i rada, kada osetno raste lična odgovornost u očuvanju zdravlja. Propolis u svemu tome ima zapaženo mesto.