Apiterapija u Srbiji, sadašnjost i budućnost

Autor:
dr Mirjana Jovanović
spec. mikrobiologije i parazitologije
Apiterapeut

Upotreba pčelinjih proizvoda i njihovih aktivnih komponenti u prevenciji i lečenju, datira od davnina i zasniva se na iskustvu tradicionalne medicinske prakse u različitim etničkim zajednicama kao i na epidemiološkim opažanjima odnosa između načina ishrane i nastajanja i/ili odsustva bolesti.

U savremeni uslovima, život ljudi se odvija u vrtlogu tehnološkikih inovacija i sveopšteg otuđenja gde se individualni rizici preklapaju sa rizicima iz ekosistema. Umnožili su rizici ali i problemi koji ishode u razne disfunkcije i bolesti. Napredak medicinske nauke realizovao je mnoge koncepte i protokole lečenja, ali to to ne obuhvata u dovoljnoj meri preventivne strategije. Stoga je na svakom od nas obaveza način za zaštitu zdravlja usmeren na individualno odabiranje načina i sredstava koja utiču na jačanje i razvoj sopstvenih snaga i adaptativnih mogućnosti. To obuhvata dva kompatibilna karaktera.Prvo je sprovođenje mera za održavanja fizičke kondicije uz različite tehnike vežbanja i rekreacije, a drugo u sklopu pravilne ishrane treba obezbediti funkcionalne hranljive činioce kao bioaktivne dodatake, među kojima najzapaženije mesto po svojim funkcionalnim karakteristikama imaju pčelinji proizvodi.
Primetno je da savremena medicinska nauka pridaje sve veće značaj pčelinjim proizvodima, a njihova upoteba je, kako u sprečavanju nastanka bolesti, tako i u njihovom lečenju, iskazana pojmom apiterapija–lečenje pčelinjim proizvodima. Proučavanja njihovog sastava i biloških aktivnosti, inicirala su značajno proširenje kako oblasti Apiterapije tako i praktičnu primenu. Preparati bazirani na pčelinjim proizvodima, sada se uspešno primenjuju i u savremenoj medicini, veterini, biotehnologiji itd. Takav pristup se oslanja i na bogatu istoriju primene pčelinjih proizvoda u lečenju i preventivi, kroz narodnu ili tradicionalnu medicinu. U primeni Apiterapije učestvovali su mnogi veliki autoriteti iz bliske ali i daleke prošlosti, počev od Hipokrata, koji je na specifičan način obeležio njihovu i ulogu i primenu poznatom preporukom: ’Neka hrana tvoja bude tvoj lek, a lek tvoja hrana’.

Moderno proučavanje i primena Apiterapije u XIX veku povezuje se sa iskustvima, koje je imao austrijski lekar dr Filip Terč, kroz upotrebu pčelinjeg otrova, a rezultate istraživanja je objavio njegov sin u “Izveštaju o svojstvima veze između uboda pčela i reumatizma“ 1888godine. U tom periodu pioniri savremene apietarpije su uglavnom praktikovali lečenje pčelinjim otrovom. Narednih sto godina je peroid vrlo žive istraživačke aktivnosti i spoznaje vrednosti i drugih pčelinjih proizvoda. Apiterapija ima poklonike koji ptaktikuju lečenje pčelinjim otrovom, ali se zahvaljujući novim iskustvima i saznanjima iz stručno istaživanja popularnost okreće prema Propolisu koji se polovinom XX veka afirmisao kao pokretačka sila Apiterapije.

U poslednjih 30 godina apiterapije beleži značajne rezultate upotrebom svih pčelinjih proizvoda,a takav pristup prati sve intenzivniji naučno-istraživački rad koji daje i naučnu dimenziju ovoj tradicionalnoj metodi. Stekli su se uslovi i osnove za otvaranje specijalizovanih instutucija za Apiterapiju, posebno u zemljama Istoka ali je značajno pomeranje stavova i u zemljama Zapada, gde je oficijelna medicine dugo imala primat. Brži protok informacija, bolja organizacija, stručno usavršavanje, razmena podataka i nesvakidašnja ekspanzija istraživačkog rada, bacaju novu svetlost i daju novu veliku dimeziju staroj metodi, za neke narode i područja uvek prisutnoj i neprolaznoj Apiterapiji.

Danas je ta oblast dobro dokumentovana i poznati su detalji biohemijskog sastava,kao i brojne biološke i farmakološke aktivnosti pčelinjih proizvoda. Sve je više pozitivnih iskustva u lečenju pčelinjim proizvodima,a razvoj apiterapije napreduje i u našoj zemlji aktivnim učešćem i zdravstvenih radnika iako su do skora, jedini promoteri, uglavnom bili pčelari. Zbog toga Apiterapija dobija i respektabilnu dimenziju, uz autoritet praktičara i njihovih rezultata u praksi. Apiterapija apis – pčela, therapeia – lečenje, predstavlja upotrebu pčelinjih proizvoda – meda, polena, propolisa, matičnog mleča, pčelinjeg otrova i voska – u prevenciji bolesti i lečenju ljudi. Apiterapija je holistička medicina jer je osim što je neinvazivna, usmerena na postizanje efekta na celom organizmu za razliku od alopatske medicinie koja usmerena na lečenje organa ili sistema.

Način i pristup isceljenju kompletnog čoveka, uz upotrebu prirodnih proizvoda i tretmana, definiše apiterapiju kao metod koji je u čvrstoj i harmoničnoj vezi sa svim prirodnim procesima i ima potpuno razumevanje za čoveka kao biopsihosocijalno bice, koje je u stalnoj interakciji i sa svojim okruženjem. Apiterapija se koristi znanjima iz drugih holističkih prirodnih načina lečenja kao što je fitoterapija, aromaterapija, dijetoterapija, akupunktura, akupresura, Ayurveda… Sveobuhvatno dejstvo Apiterapija se ostvaruje kroz direktan učinak na neurohumoralni sistem čoveka, a uticajem na nervni i cirkulatorni sistem, deluje na ceo psihofizički supstrat, kao i na i emocionalno stanje. Dijagnoza koja se uspostavlja pre lečenja treba da bude holistička; klasična (alopatska), strukturalna (Ayurveda), informaciona (homeopatija) i td.

Pre započinjanja apiterapije, treba obaviti detoksikaciju pročišćavajućim metodama: specijalne dijete, post, pražnjenje debelog creva i sl. Radi korektnog i kvalitetnog sprovođenja Apiterapije neophodno je poznavati i sprovoditi Principe Apiterapije koji daju široke preporuke.Jedna od osnovnih preporuka nikad ne sme biti zapostavljena a to je Primum non nocere-Prvo ne naškoditi! Pčelinji proizvodi i preparati koji se izrađuju od njih, treba da budu autentični,sveži,visokog kvaliteta, kontrolisani i u skladu sa Pravilnicima o stavljanju u promet. Doziranje je individualno i u skladu sa osnovnim principima apiterapije. Efekti ovakve primene koreliraju sa propisanim količinama, urednim i kontinuinuiranim tretmanom. Primena može biti vrlo komforna u kućnim uslovima osim Apitoksinterapije koju treba sprovoditi institucionalno sa svim predostrožnostima i antišok terapijom u pripravnosti, zbog eventualnih alergija. Interdisciplinarna saradanja je poželjna, što je i bazičan pristup integrativnog lečenja, kako u integrisanju sa disciplinama Tradicionalne medicine kao što je fitoterapija, aromoterapija, akupresura, akupunktura, ajurveda, dietoterapija, joga, tako i integrisanje sa ofcijelnom medicinom.

Usklađivanjem više metoda, ostvaruje se preko potreban balans „Mens sana in corpore sano“ u cilju održanja zdravlja, ali i u isceljenju jer se zdravlje postiže kroz zdrav um, dušu i duh. Razumevanje ovakvih činjenica koristi u kontroli stresa, i većem uvažavanju terapija koje proizvode balanse na psihofizičkoemocionalnoedokrino-imunskoj osnovi. Nivo apiterapije u mnogim zamljama uključujuci i našu još nije zadovoljavajući, poredeći sa statusom apiterapije u zemljama kao što su Rumunija, Bugarska, Kuba, Rusija, Kina ili Japan i druge.

Međunarodni kongresi o pčelarstvu i primeni pčelinjih proizvoda u medicini stomatologiji i ishrani se održavaju svake dve godine u organizaciji Svetske organizacije za pčelarstvo Apimondije.Neparnih godina su Kongresi Apimondije a parnim Simpozijumi i Konferencije. Kongres za 2017. godinu će se održati 29. septembra u Istambulu, Turska. U zbornicima ovih kongresa izlažu se stručni radovi i novosti o hranljivim, preventivnim i lekovitim svojstvima pčelinjih proizvoda, kao i iz ekoligije, tehnologije pčelarenja i drugo. Sadašnjost Apiterapije kod nas je izvesna kao konstitutivna medicinska disciplina.Ali savremena apiterapija i apiprofilaksa se još uvek oslanjaju na veliko empirijsko nasledje.

Nedostaje naučno istraživački rad po ugledu na zemlje iz okruženja i u svetu, ali sve što je dostupno iz tog domena,može koristiti u davanju veće dimenzije celom projektu. Za još uspešniji rad neophodni su edukacija, strukovno povezivanje, publikovanje, kongresi, analiza kao i sprovođenje kontrole prakse. Problem koji se mora rešiti radi postizanja i većeg ugleda i opšteg napretka su edukacija sada nedostajućih kadrova za sprovođenje apiterapije. Potrebna je i bolja organizacija i sistematizacija zdravstvene struke, u cilju poboljšanja opšte klime za pacijente i opšteg ambijenta za rad zaposlenih, što sve zadire u domen. Integrativne medicine kao rešenje za bezbroj zdravstveno-društvenih problema. Glavni pravci razvoja apiterapije i njeno planiranje su osnova za budućnost ove discipline u našoj zemlji. Imajući u vidu da je Apiterapija legitimna medicinska disciplina već 10 godina(od 2007) značajno bi bilo da je učinjen veći pomak u pravcu stavaranja uslova za njenu značajniju afirmaciju. To zahteva i veće učešće, bolje planiranje i organizovaniji rad svih onih koji su bliski Apiterapiji a pre svega onih koji su stekli sertifikate na kursevima Apiterapije. Stiče se utisak da je organizacijom kurseva postignut krajnji cilj u razvoja Apiterapije u našoj zemlji. Ali ciljevi tek treba da se definišu u asocijacijama apiterapeuta i treba da se definišu u programima rada. Takođe neophodan je i nastavak edukacije i posle kurseva u okviru Društava za Apiterapiju.

U nastavku edukacije treba planirati kao predavače iskusne i renomirane apiterpeute kao i autoritete iz medicinske struke kako bi realno moglo da se upotpuni tek stečeno znanje. U isto vreme to bi bila i dobra prilika za razmenu iskustava. Ovako ostaje utisak da su kursevi bili sami sebi cilj i iz komercijalnih razloga, kao i da je taj nivo edukacije dovoljan i potpuno zadovoljavajući. Ne treba prenebregnuti da je Apiterapija dobijanjem legitimnog statusa, dobila ogroman prostor koji treba ispuniti samo radom i postavljanjem novih, viših ciljeva, za jačanje svih kvaliteta u sprovođenju prakse, koje treba i dostići. Pravci dalje edukacije Apietarpeuta treba da idu u nadgradnju iz struke ali i u povezivanju sa drugim disciplinama Tradicionalne medicine. Poznavanje Fitoterapije, Akupunkture, ili Homeopatije, Kvantne medicine i drugih tradicionalnih metoda, daće i nove dimenizije i potpunije razumevanja i same Apiterapije. Ako u našoj sredini treba da podignemo svest o važnosti i mogućnostima Apiterapije, onda je neophodan javni rad, koji se odnosi pre svega na aktivnost Udruženja koja u svojim planovima rada treba da budu kretori edukacije od osnovnih škola pa do staračkih domova.

U pogledu strukovnog rada, neophodni su stručni sastanci, glasila, publikacije, medijski nastupi, povezivanje sa zdravstvenim ustanovama, organizacija sručnih konferencija, foruma itd. Za takav pravac su obavezni svi oni koji su već povezani sa Apiterapijom ili imaju nameru da je praktikuju. Pogotovo što tome pogoduje i opšta klima koju karakterišu vrlo povoljna kretanja u poslednjih 50 godina na svetskom nivou. Ogroman broj naucno-istrazivačkih radova i studija o delovanju i biološkim aktivnostima pčelinjih proizvoda,uz potpuno poznavanje njihovih bogatih biohemijskih sastava, daje ovoj disciplini odgovarajuće kompetencije i kao samostlanoj i komplementarnoj medicinskoj grani. Izuzetna aktivnost na tom planu tokom 20-og veka jos uvek traje, praćena sve većom pažnjom i stručne javnosti,kao i van nje, u traženju bezbednih terapijskih formi sa što manje negativnih efekata. Od posebne važnosti je što se tu otvaraju i dobre perspektive za spajanje komplementarnih metoda i oficijelne medicine u model Integrativne medicine u kojoj je prevashodna saradnja terapeuta zvanične i alternativne medicine. Višestruka dobit pre svega za pacijenta ali i primarna baza za socijalne uštede, a nadasve i humaniji put za promene svesti ljudi zarobljenih u ukalupljene u uglavnom pogrešne modele psiholoških i materijalnih tokova modernog doba. U visoko razvijenim zemljama Apiterapija se primenjuje u ambulantnom i bolničkom lečenju a veoma često i u automedikaciji. Kod nas je tek u razvoju, zbog nedostatka kadrova, slabo kontrolisane proizvodnje i nedovoljnog broja sigurnih (standardizovanih) proizvoda i preparata. Treba imati na umu da se svaka terapija pa i Apiterapija razvija srazmerno ukupnom razvoju zemlje. Neophodna je i povoljna društvena klima koja omogućava razvoj pluralizma.

Odlučujuća stavka je ekonomska orijentacija u pravcu investicija u ozbiljno obrazovanje iz alternativnih terapija. Dobra organizacija rada u tim uslovima obavezuje da se u oforme strukovne organizacije a da se u okviru njih ustroje: -Edukacije stručnih kadrova iz Apiterapije -Principi dobre prakse -Registar Apiterapeuta koji će potpisati i poštovati Principe dobre prakse – Edukacija,kursevi,seminari, predavanja,naučni skupovi i radovi – Supervizija pojedinca i njegovog rada -Konsultacije,saradnja,  saveti Neposredni zadaci u razvijanju Apiterapije u našoj zemlji odnose se na utvrđivanje glavnih pravaca razvoja koji korespondiraju sa razvojem apiterapije u svetu a usaglašeni su sa su našom društveno-ekonomskom situacijom. Dobrim poznavanjem tradicionalne medicine i spretnim integrisanjem u postojeće modele konvencionalne medicine postavljamo pravu osnovu za preventivno delovanje, gde, pre svega, uvažavamo da je čovek biopsihosocijalno biće sa komplikovanom strukturom, koja traži sklad sa prirodom. Osnov za ekspanziju Apiterapije je i u većem angažovanju najviših struktura u zemlji za stvaranje boljih uslova u pčelarstvu i davanja na značaju i podrške disciplinama, koje su zanemarene uz organizovanje i podržavanje kampanje o prirodnim i netoksičnim lekovima.

Specijalni intenzivni kursevi apiterapije za lekare i zdravstvene radnike koji praktikuje samo prirodne terapije daće kadrove koji će uliti najviše poverenja kako bi i apiterapeuti i korisnici usluga postali promoteri apiterapeutske prakse. Neophodno je uspostaviti relacije i intenzivirati stručnu povezanost i saradnju Apiterapije sa Ekolgijom. Medicinom, Psihologijom, Pravom… Apiterapija može doprineti kreiranju nove kategorije pčelarske aktivnosti koja će pomoći u stvaranju novih terapijskih proizvoda iz košnice. Ovakva proizvodnja neminovno povećava i nivo odgovornosti od običnih pčelarskih metodologija(za kućnu upotrebu) a rezultat toga mogu biti proizvodi boljeg kvaliteta ali i sa boljim cenama. Veoma je važan i ozbiljan istraživacki i edukativni rad koji daje neophodnu dimenziju i omogućava da se dobije kompletna sliku i potencijala pčelinjih proizvoda. U reviziji stava o pčelinjim proizvodima na širem društvenom planu,treba sprovoditi permanentnu edukaciju, kako široke populacije tako i zdravstvenih i prosvetnih radnika, kako bi izbalansirali entuzijazam posvećenih sa otporom neupućenih. Novi argumenti u prilog afirmacije Apiterapije su veliki broj referenci o biološkom dejstvu pčelinjih proizvoda, i primena kod hroničnih i neizlečivih bolesti i stanja gde je evidentiran terapijski neuspeh lekova (bakterijska rezistencija na antibiotike,terapija virusnih bolesti,hronične degenerativne bolesti) Impresivna je multikomponentnost i multifukcionalnost pčelinjih proizvoda koji su uz svu svoju nutritivnu i energetsku vrednost sposobni da izazovu fiziološki odgovor.

Ekspanzija Apiterapije ide pralelno sa jačanjem preventive kao dokaz da smo, menjajući svest, postali odgovorni i pojedinci i društvo. Takve promene karakteriše evidentno večća individualna odgovornost za očuvanja zdravlja, sa sa odnegovanim stavom o poverenju i vrednostima proizvoda iz prirode umesto bespogovornog prihvatanja medikamentoznog lečenja. Argumenti “za” afirmaciju Apiterapije su još i – farmakološka aktivnost pčelinjih proizvoda dokumantovana-experimentalno i klinički – podudarnost rezultata iz različitih institucija i zemalja i pored nestandardnog karaktera pčelinjih poizvoda – pojačana aktivnost vodećih svetskih istraživača u određivanju standarda za pčelinje proizvode – dobra podnošljivost pčelinjih proizvoda – netoksičnost pčelinjih proizvoda – ekonomska opravdanost pčelinjih proizvoda – dostupnost pčelinjih proizvoda proizvoda – empirijski pozitivni rezultati apiterapije.

Za širu primenu Apiterapije u lečenju hroničnih degenerativnih bolesti i tumora, neophodno je više i kliničkih studija i još istraživanja Argumenti “protiv” Apietrapije počivaju pre svega na nedovoljnom znanju o efikasnosti pčelinjih proizvoda,nedovoljna diferencijacija između njihove nutritivne,biološke i farmakološke aktivnosti, ubeđenje da su nedovoljno efikasna u akutnim stanjima,uz prenaglašen strah od alergija. Prisutno je nepoverenje (uglavnom opravdano) zbog neujednačenog kvaliteta proizvoda, čestih falsifikata,nedovoljne kontrola proizvoda, i zato što proizvodi uglavnom nestandardni i slabo deklarisani. Za napredak Apiterapije neophodno je obezbediti visok kvalitet pčelinjih proizvoda i sigurne dobro kontrolisane i standardizovane preparate prema važećim propisima ali i prema uzusima i standardima koje predviđa klinička Apiterapija, pre svega – kroz organsko pčelarstvo – sakupljanje i čuvanje proizvoda – kontrolu kvaliteta – biohemijske analize – kvantifikacija flavonoida (za propolis) – toksikološke analize – naučno dokazivanje značajne biološka aktivnosti – saradnja sa referentnom ustanovom – standardizacija proizvoda, određivanje terapeutska doze za primenu iskazana u deklaraciji –usaglašavanje deklaracija na preparatima sa PASSCLAIM-klasifikacijom (Process for the Assessment of Scientific Support for Claims on Foods) u prevodu: usaglašavanje zdravstvenih izjava o dejstvu proizvoda sa naučnim dokazima.

Dragocen je i poželjan Integrativni pristup u lečenju i interdisciplinarna saradnja radi kombinovanja Apiterapije, Fitoterapije, Aromaterapije, Ajurvede, Akupunkture, Kvantna medicina itd … a takođe i saradnja sa konvencionalnom medicinom, što nesumnjivo može dati najbolje rezultate. Za stvaranje boljeg statusa Apiterapije u našoj zemlji svakako bi bilo od velikog uticaja i inicijativa da se nastavni program u okviru studija naučne medicine, dopuniti izučavanjem veština Tradicionalne medicine kao i uvođenje specijalaizacije iz Prirodne Medicine i konkretno Apiterapije, jer se opravdano postavlja pitanje: – Zasto su pčelinji proizvodi nestali iz savremene medicine? – Koji pčelinji proizvodi mogu da se efikasno koriste? – Koji proizvodi pčela bi mogli da se uvedu u modernu medicinsku praksu ?

Pozitivan stav prema Apiterapiji kao i drugim metodama koje korespondiraju sa Prirodom uticaće na jačanje ekološke svesti o očuvanju okruženja što ima direktnu korelaciju sa smanjenjem patogenih uticaja u neposrednoj okolini i čuvanja zdravlja ljudi i životinja u biosferi koja je veoma ugrožena sadšnjim stepenom nebrige i bahatosti. Zaključak U našoj tradicionalnoj medicini vekovima su poznata lekovita svojstva pčelinjih proizvoda, a apiterapija je danas i kod nas zvanično priznata kao metoda rehabilitacije. Dolaskom na listu legitimnih disciplina iz kategorije rehabilitacionih metoda Tradicionalne medicine uredbom našeg Ministarstva zdravlja, Apiterapija je dobila veliku šansu. Pa ipak u našoj zemlji to je prilično neuređen prostor jer se i pored izuzetno malog broja stručnih kadrova Apiterapeuta, delatnost u Apiterapiji nezaustavljivo odvija od strane samozvanih apiterapeuta ili osoba koje su bliske pčelarstvu. Zato je prva obaveza da se zainteresovani, nezavisno od struke, uključe i organizuju, pre svega na putevima edukacije i premanentnog rada na ličnom razvoju. Sa takvim konceptom se u dogledno vreme ostvaruju kompetentcije i uticaj u radnoj i životnoj sredini što u krajnjoj liniji obezbeđuje društveni respekt i kredibilitet Apiterapije kao realnog faktora ukupnog zdravlja nacije.

Kroz učenje i razvoj, treba da se oformi profil stručnjaka koji je prošao stručnu edukaciju za Apiterapiju, i koju može da praktikuje sticanjem licence kao i da nastavi stručnu delatnost u okviru formiranih Udruženja Apiterapeuta. U sticanja respektabilne pozicije, Udruženja treba konstitusati i registrovati u konfiguraciji društvene organizacije sa izraženom etičkom dimenzijom u kojoj su odgorvornost i profesionalnost merilo uspeha. Udruženja moraju da budu i nezavisna i neprofitabilna, i da svoje kompetencije i ugled stvaraju ozbiljnim stručno-metodološkim radom, kao i kritičkom analizom planiranog i ostvarenog posla. Potrebna je i masovnost u članstvu, uzajamno jačanje ali pre svega kvalitetan i intenzivan rad koji treba da omogući razvoj i napredak udruženja. Udruženja treba da imaju interaktivnu ulogu, da se ističu održavanjem integriteta i autoritativnim radom u razmeni sa sredinom u kojoj je utemeljeno. Takođe, Udruženja treba da imaju društvenu podršku, u kojoj se iskazuje i jačanje svesti o vrednosti lekovitih sredstava koja su dostupna, koja su neškodljiva,koja su efikasna a nisu skupa, i koja pre svega mogu biti veoma korisna u jačanju prevencije.

Za potpunu afirmaciju Apiterapije zaduženi su, ali i odgovorni, i apiterapeuti i organizacija koja ih okuplja u oblasti gde rade. Udruženja treba da definišu ciljeve i aktivnosti u okviru planova rada, koji treba da budu neposrednog,tekućeg i dugoročnog karaktera. Treba ustanoviti i registar apiterapeuta koji imaju obavezu da primenjuju principe Apiterapije uz poštovanje svih principa dobre prakse. Svi poslovi a posebno u praksi apietarapeuta treba da se obavljaju uz punu kompetenciju i odgovorno. Za koncept širokog delovanje na drušvenom planu neophodna je pomoć medija u cilju promocije Apiterapije i širenja znanja.U istom smeru treba se odvija i regrutacije novih kadrova, iz kategorije zdravstvenih radnika ali i pčelara, kako bi sinhronom edukacijom došli do zapaženih medjusobnih povezivanja,udruživanja i sinergije, a ne kao do sada međusobnog nepoštovanja i osporavanja. Najneposredniji ciljevi tiču se procesa edukacije koje treba organizovati putem kurseva kako za kadrove, tako i stručna predavanja za stanovništvo ali i strukovna udruženja, ustanove i đake. Permanentna edukacija unutar udruženja, je esencijana funkcija koja omogućuje napredak uz veću saradnju i razmenu iskustava i stvoranje baze za timski rad. Edukacija apiterapeuta treba da se odvija i pravcu drugih disciplina kao Fitoterapije, Aromaterapije, Akupunkture, Joge, Kvantne medicine i drugih metoda, kako bi dobili još veću dimenziju u razumevanju apiterapije.

Treba organizovati stručne konferencije simpozijume i naučne skupove kako bi se paralelno odvijao i stručni rad u prezentacije iskustava, inovacija i istraživanja kroz referate i saopštenja. Neophodno je stručno povezivanje sa Udruženjima Apiterapeuta u zemlji i inostranstvu, kao i povezivanje sa referentnim ustanovama i institutima, fakultetima i klinikama u cilju stručno-istraživačkog rada, kontrole kvaliteta pčelinjih proizvoda i preparata, izvođenja laboratorijskih i kliničkih studija i dodavanja naučne dimezije celom projektu.. Iz svega ovoga proizlaze kompetencije koje mogu da utiču na zakonodavna tela sa kojim treba rešavati trenutni i budući status terapeuta, uslove i stručni profil, dozvole za rad i ostalo. U skladu sa tim treba planirati i stručnu konferenciju sa Komisijom za TM pri MZ sa temom „Apiterapija u Srbiji, stanje i perspektive“! Uz razvoj Apiterapije neophodno je unapređenja pčelarstva kao privredne grane, uz obaveznu permanentnu edukaciju pčelara, što će sinhrono uticati na kreiranju svesti o ekspanzivnijoj upotrebi pčelinjih proizvoda u ishrani stanovništva, na temelju sve brojnijih iskustava, kao i naučnih dokaza o njihovim vrednostima u prevenciji i lečenju.

……………………………………………………………………………

Zeleni talas, koji je zapljusnuo mnogo bogatije zemlje nego što je naša upravo pokazuje u kakvom pravcu se odvija inicijativa za povratak prirodnim supstancama, ne samo u ishrani, nego i u lečenju. Veliki značaj se opravdano pridaje preventivi, jer je nesporno da se upravo bolesti koje dominiraju u ljudskoj patologiji (kardiovaskularne i maligne bolesti) zaista mogu uspešno prevenirati. Samim tim raste i obaveza pojedinca za bolju organizaciju života, navika, ishrane i rada, kada osetno raste lična odgovornost u očuvanju zdravlja. Propolis u svemu tome ima zapaženo mesto.